Devedesetčetvrta februar upeko minus
sjedim u sobi obučen do zuba na glavi kapa
gledam u mrak a mrak se crni ko on nešto mračan
kad neko zalupa na vrata
nisam stigo ni izać iz sobe a stara je već bila preda mnom
kaže ne otvaraj murija je opet te traže
ne možeš se više izvlačiti na brata
neka mati ba policijski je nije murija negdje ćuće
ovo je neko naš
odem do vrata otvorim ih širom
a iz mraka me gleda anarholiberal Fadil
oči ko farovi
osvijetlio hodnik iza mene
kaže hajmo škripat po snijegu
Fadile care koji snijeg nisam te vidio mjesecima bolan hajd uđi šta ti je
ćuj snijeg
osamdesetprve pojavila se u Tuzli grupa anarholiberala
nisu stigli ni zinut a murija ih pokupila
Fadila prvog
sve su ih ispitali i pustili za noć
samo Fadila držali tri dana i četiri noći
i kad su mu rekli znamo da si ti vođa anarholiberala
reko koji bolan anarholiberali ja sam Fadil heteroliberal
i kad sam ga godinama poslije pito Fadile majke ti otkud ti sa anarholiberalima
reko i meni koji ba anarholiberali šta ti je bio sam tu zbog jedne male
a i dobar hašiš su imali što jest jest s njima sam prvi puta pušio marokanca
šta ba pušio ja sam ga i izmrvio i srolo a oni gledali i govorili a tako
i kad sam ga pito što su njega držali tako dugo a njih odmah pustili
reko mi
ma ti anarholiberali su ti bili sve naki školarci
sociologija istorija političke nauke akademija i to
a Fadil tri godine zanata
elektroinstalater bez zaposlenja
al visok vitak heteroseksualac
da je kraj njeg ikad stao Muhamed Ali
danas bi ga zvali Muhamed mali
svijetli Fadil očima po sobi ko da stotinu svijeća gori
pitam ga jarane šta si ti guto
kaže ništa care došo sam jutros u devet s linije
i čim sam iskočio iz kamiona naletim na onog malog što ti je bio na koncertu
kaže Fadile care hajd sa mnom imam kesu vutre hajd sa mnom kod rodice
živi sama
care da vidiš rodice mala ko mina dvaestsedam joj godina Mirela se zove
a u kući samo čilim i sečija
jes majke mi
i čitav dan smo pili vodu i duvali
care znaš koju vodu imaju oni na slatini
jebi me ako je to s izvora stupari jebi me
nikad im ja nisam vjerovo nikad jarane
ni kad sam živio na slatini nisam im vjerovo
oni slatinaši uvijek nešto muljaju uvijek
i pijemo vodu duvamo rolamo
vodu pijemo duvamo rolamo
vodu pijemo rolamo duvamo
kad zazvoni telefon
care znaš kako zvoni telefon kad ga ne čuješ godinama
e tako zvoni tako jarane
i sve troje gledamo u fontele ko da je čovjek neki tako tu sjedi s nama
samo šutio čitav dan pa ga nismo skontali
i Mirela se javi i čujemo iz slušalice oni s gradine gore što spajaju
kažu gospođice imate poziv iz Minhena
majke mi reče iz Minhena
i zujanje bi malo i začusmo iz slušalice
Mirela dušo Nela ovdje zovem iz Minhena Mirela srećo moja
care ba plače Nela ko godina care moj ako se onako u Minhenu plače
ne treba micat odavde nek gori sve
ništa je ba nismo razumjeli samo plače i viče Mirela dušo Mirela dušo
a Mirela je smiruje ko da smo mi Minhen a Minhen mi
dogorio mi đojaš a nisam ga ni zapalio
care ba nemoj se smijat evo još me prži u prstima
haj ba jebi se
šta ti je
i onda smo je razumjeli govori Mirela dušo šta ti treba poslaće ti Nela sve
reci dušo samo reci
a Mirela joj govori Nela bona ne šalji ništa imamo sve
al Nela ne staje care moj viče Mirela srećo Mirela dušo poslaću ti što ti srce želi
samo reci hoćeš li u parama il u robi
i traje
i traje
i traje
i traje
i Mirela joj reće
Nela
pošalji mi seksi donje rublje
i novi Calvin Klein
i mali skoči i dreknu u slušalicu
i novu Panteru i novu Panteru I'm broken
i care moj stade plač u Minhenu
nema ga
ne čuje se ništa nema više ni zujanja u slušalici
ništa bolan ništa
nema ni tišine
gotovo
ode helač sve
i onda se opet javi glas što spaja
oni pederi s gradine
kaže gospođice izgubili smo Minhen
i šutimo
i gledamo se
nas dva nju ona slušalicu
i mali joj reče
Mirela bona šta će ti seksi donje rublje
pa nemaš nikog
sama si
i Mirela reče malom
mali
hoću da ga osjetim na sebi
hajd sad marš napolje obojica
oj žene jebem ti život sve ti jebem šta je ovo bolan joj
joj đe sam ja bio svo vrijeme hej bolan
i care doživio sam prosvjetljenje na slatini uz najgoru vutru koju sam ikad pušio
mali nabro sve same sjemenke jebem ti dijete ne zna dijete bolan ne zna
a kažu na mladima svijet ostaje
na kurcu mom ostaje na kurcu mom
ćuj
jebo te mladi
al care moj kad stane ovo sranje i kad preživim
a preživiću jebo te ovo
al neće više biti starog Fadila koji je pružo ruku svakom šupku
i nosio svijet u naručju ko da je beba
od sad biće samo
keš
vutra
hedonizam
i heteroliberalizam
i preživio je Fadil i mine i gelere
metke nije brojo kaže to je za pedere
preživio je i muriju i mafiju
al obori ga jednog jutra
poslije hiljadu noći
seksa vutre hedonizma
pokosi ga overdose
heteroliberalizma